Од чега живи поданица америчких служби и промотерка НАТО пакта Јелена Милић. Жена, на све спремна НАТО пакт још није завршио са Србијом. Јесте је бомбардовао, али је није довољно убиио. Права ликвидација десила би се привођењем жртве злочинцу. Зато у Србији делује једна посебна група људи која се бави промоцијом ове војне алијансе. Међу истакнутим промотерима НАТО пакта, свакако је и Јелена Милић, жена која живи од евроатланских агитација и пропаганде. Ова хистерична заговорница новог поробљавања Србије својевремено је била помоћни члан Међународне кризне групе (МКГ) за Балкан, члан за прикупљање података са терена (шпијунирање), у време када је шеф МКГ био агент ЦИА Џејмс Лајон. Лајон је увек боравио на местима одакле су Срби морали да оду, од западних делова Босне до Источне Славоније и Косова. Извештаји МКГ били су по Србију увек врло неповољни, антисрпски ставови МКГ нису се ни крили, а по питању Косова МКГ са Џејмсом Лајоном у својој необјективности достигла је врхунац. Лајонова „пратиља“ Јелена Милић посебно се истицала. Касније је, краће време, и наследила Лајона. Њени агресивни и у свему антисрпски наступи, неспремност да се уваже аргументи здравог разума и нетрпељивост према свему што је српско одавно су уочени међу њеним колегама из америчке ЦИА-е у Ленглију. Један познати војни коментатор, својевремено је добио задатак да прочита памфлет који је растурала ова службеница америчког обавештајног мрака. Будући да је био добро упознат са „распоредом снага на терену“, одмах је препознао и „рукопис“ одговарајуће Службе. Наравно, ту је био и „надређени“ Јелене Милић, Луис Сел, некадашњи секретар амбасаде САД у Београду, односно „шеф станице“ ЦИА за Балкан, који је деловао уочи распада Југославије. Од Луиса, преко Џејмса, па све до данашњих дана, променила је Јелена много шефова. Али, године иду, а прича постаје заморна. Основала је и „удружење грађана“ под именом Центар за евроатлантске студије (ЦЕАС) у Београду, који „прати и анализира либералне трендове у западним демократијама и залаже се за пуноправно и активно чланство Србије у ЕУ и НАТО“. Од његовог оснивања 2007. године, шпијунске апанаже из САД су све мање. Криза је захватила и такву аждаху каква је ЦИА. Док је трајало ДОС-ово лудило, госпођа Милић, бивша супруга високог полицијског функционера Ненада Милића (потпредседника ЛДП и „чувара Чединог образа“) радила је против Србије. Док је Ненад био заменик министра Михајловића, Јелена је често тражила помоћ полиције, јер је Ненад са њом разговарао песницама. Она је разумела само тај језик. И ових дана, Јелена нам на свој начин поручује да је НАТО био у праву што је бомбардовао Србију! Да је то рекла у било којој другој земљи, завршила би у затвору. Али, у овој земљи они који треба да је хапсе, исти су као и она.
170
